Više nije ni važno ko je i zbog čega uništio zadrugarstvo u Srbiji, bitno je da se krene u obnovu takvog načina poslovanja. Da se svest podigne na jedan viši nivo i shvatimo da, ukoliko ste mali proizvođač, jedino preko zadruge možete prodati dve, tri krmače, nešto pšenice ili povrća. Da jedino udruženim snagama možemo biti konkurentni na evropskom tržištu.


Samo uz pomoć zadruge po povoljnijoj ceni možete nabaviti semena, repromaterijal, đubrivo i samo u zadruzi svi igraju za isti tim. U tom timu, važno je napomenuti, svi imaju podjednaka prava i svi su jednaki. Nije važno koja, važno je da se osnuje, bilo stočarska, ratarska, povrtarska ili opšta zemljoradnička zadruga. Čak ne mora ni svako selo da je ima. Dovoljno je da u svakom većem centru postoji jedna zadruga, čiji će članovi moći da budi svi ratari, voćari, povrtari iz tog ali i susednih mesta.



Od kada je sveta i veka postoji potreba kod ljudi da se udružuju, žive u zajednicama, sarađuju. Puno je primera da se zajedničkim snagama postižu sjajni rezultati. U nekim zemljama nezamislivo je da poljoprivrednik sam plasira svoje proizvode. Bilo da je u pitanju voće, povrće ili neka ratarska kultura. Sve se to radi preko asocijacija, udruženja ili zadruga.


Podrška i pomoć poljoprivrednicima je potrebna počev od stručnih saveta iz oblasti poljoprivrede, gde naše stručne službe uzimaju svoje učešće, preko pomoći u komunikaciji sa državnim institucijama, fondovima i bankama, pomoći kod nabavke repromaterijala, opreme i mehanizacije, pa do pomoći kod plasmana proizvoda. Za ostvarivanje ovakve funkcije zadruga, očuvanje i stavljanje u funkciju zadružne imovine, biće potrebna pomoć odgovarajućih Ministarstava u Vladi Republike Srbije, Zadružnog Saveza Srbije i lokalnih samouprava.


Najbitnije je da postoji volja i inicijativa poljoprivrednih proizvođača da se udružuju, da se organizuju, uvideli su da zajedničkim snagama mnogo više mogu da postignu i u pogledu nabavke, i u pogledu proizvodnje, i u pogledu plasmana.




Mimica Kostić-Đorđević dipl.ing.